Priča o Aix en Provenceu

Obavijest za one kojima sam dosadila pričajući o dojmovima s puta u Francusku: 

Prikupljam donacije za novo putovanje. Mama je presušila. Broj žiro računa šaljem e-mailom.

Onima kojima još nisam, pridružite mi se!

Možda se pitate zašto sad opet  ona o Francuskoj?! Splet okolnosti uvelike ovisi u kojem će me smjeru misli odvesti. A danas, od samog jutra, idu prema Aix en Provenceu (molim da zažmire oni koji se malo bolje razumiju u jezik, čita se  Eks an Provans).

Dok sam pila jutarnju kavicu i po stoti put prelistavala časopise o unutrašnjem uređenju za dobro jutro, pogled mi je privlačilo klupko špage. Gledam ja u njega, sve nekako razmišljajući da me podsjeća na lan koji se koristi u izradi prekrasnih ogrlica u koje sam se zaljubila pri šetnji gorespomenutim gradom. Ako se pitate zašto nisam kupila ogrlicu, nemojte, to sam se pitala cijelu prošlu godinu. Odgovor je glup i složen.

Odlučila sam se, u duhu rođendanskih odluka, okušati  u nečem novom. I napravila sam si ogrlicu. Moram samo osmisliti kopčanje, ali jako sam zadovoljna ishodom. Prije nego što vam pokažem ističem da je ona za moju uporabu, da se meni sviđa i da nisam dizajner nakita. Čak nikad nisam niti napravila nikakav komad nakita. N I K A D A.  A tako neodoljivo podsjeća na šarm provansalskog grada u kojem se spaja lakoća mediteranskog življenja i jednostavnost (savoir vivre) kontinentalne Francuske.

A sada, dame i gospodo (ok, sigurno više dame ;-)) Kod ogrlice me je oduševio spoj grube špage i finih bisera. Ova nije s finim nego s plastičnim perlama, a sa špagom nisam baš odveć vješta, ali definitivno će izdržati dok ponovno ne odem pa uzem pravu stvar.